Zašto je odluka hoće li Nikola Jokić igrati za reprezentaciju Srbima toliko važna, i jesu li ti isti Srbi bili malo više strogi nego pravični prema najboljem igraču NBA lige?

„Jokić mora da igra za reprezentaciju!“

„Šta me briga za te nagrade po tim Amerikama, za Srbiju neka on donese nagradu!“ 

„Dosta je više vodao te konje po hipodromu, nek povede nas do zlata, nismo ništa osvojili dvaes godina!“ 

Ovo su samo neki od komentara koje sam čuo od rođaka i prijatelja na jednoj nedavnoj porodičnoj proslavi, gde su me kao novinara koji dugo prati tu košarku odmah zasuli pitanjima o Jokiću i reprezentaciji. Govorio sam im te večeri da se još ništa ne zna, da Jokić još uvek razmišlja, ali da sam lično optimista. I sada mi je drago što sam bio. 

Međutim, posle tih razgovora i raznih na astal bačenih argumenta, po povratku kući razmišljao sam jesmo li svi, kao narod, kao društvo možda (bili) previše strogi prema Jokiću? Konkretno,  dajemo li sebi za pravo i više nego što bi trebalo? Čini mi se da. 

Tad mi je bar tako delovalo. Sada sam još više uveren u to. Evo i zašto. 

Prvo, da li mi stvarno znamo kako Nikola gleda na reprezentaciju i da li smo baš toliko sigurni u stav koji se nekako ”odomaćio” među ljudima da on izbegava da igra za nacionalni tim? Čini se da ne znamo. 

A kao dokaz uzeću stavove koje sam diretkno čuo od ljudi koji su vrlo dobro upućeni u Nikolina razmišljanja. Prvo je tu onaj koji mi je u ekskluzivnom i velikom intervjuu za Sportal izneo selektor Srbije Svetislav Kari Pešić: 

”Mi imamo kratko pamćenje na tu temu. Ne bih ja tu nešto puno ni govorio. Svi ti igrači, pa i Jokić, svi su oni već pokazali želju, volju i interes da igraju za reprezentaciju, svi su oni prošli kroz te reprezentacije mlađe (U16, U18, U20…) i oni su tu pokazali da li žele ili ne žele da igraju za reprezentaciju.” 

Drugi je vlasništvo mog kolege novinara iz Denver posta Majka Singera, čoveka koji Nikolu zna prilično dobro i koji ga prati tokom cele sezone (i na gostovanjima) koji mi je nakon našeg razgovora o situaciji u Nagetsima u neformalnom delu rekao otprilike ovako (parafraziram): 

”Čoveče, ne znam što je to pitanje oko Nikolinog igranja za Srbiju toliko puno negativnih osećanja. Ja znam sa sigurnošću da on voli da igra za svoju zemlju i da o tome uvek razmišlja. Veruj mi da je tako” 

Drugi bitan segment potanja je taj da li je on odbijao da igra svaki put kad je pozvan? I da li je samo on nekada iz ličnih razloga. Odgovor na oba pitanja je NE. 

Ne, nije uvek odbijao da igra za reprezentaciju, iako je logično da se svako ”preskakanje” posebno zavodi u narodu. Ali, moramo ovde pogledati čiste brojke i suvu statitstiku. 

Od 2016. godine kada je debitovao za seniorski tim Srbije i bio deo tima koji se okitio srebrom u na OI u Riju (doček u Somboru i suze na bini takođe ne smemo zaboraviti), Nikola je igrao na dva od moguća četiri velika takmičenja. Dakle, na 50% je. Nije svaki put bio tu, ali nije ni da ga nikada nije bilo. 

Nikola Jokić u dresu Srbije na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru 2016.
Nikola Jokić u dresu Srbije na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru 2016. Foto: Stare Slike

Po godinama to izgleda ovako: 

2016 – Olimpijske igre u Riju – IGRAO 

2017 – Evrobasket u Istanbulu – NIJE IGRAO (prioritet priprema za sezonu gde je igrao za novi ugovor) 

2018 – nije bilo takmičenja 

2019 – SP u Kini – IGRAO 

2020 – nije bilo takmičenja 

2021 – kvalifikacija za OI – NIJE IGRAO (Srbija se i nije kvalifikovala, a Jokić je kasno završio NBA sezonu u kojoj je odigrao sve utakmice i osvojio prvu MVP titulu, a takođe je postao otac po prvi put) 

A ukoliko u celu ovu matematiku dodamo i juče potvrđeni nastup na Evrobasketu ovog leta, Nikola se „penje“ na solidnih 60%. 

Toliko, a možda i manje imali su i nekadašnji igrači i superstarovi ovdašnje košarke, a koje ne bije takav negativan glas kao Nikolu. 

Jer, ko se sada seća da jedan Vlade Divac drugi deo devedesetih godina i početak dvehiljaditih praktično nije bio dostupan reprezentaciji (preskočio ’97, ’98, ’00 i ’01), nekadašnji selektor Aleksandar Saša Đorđević nije hteo u Sidnej 2000 zbog porodice, Dejan Bodiroga je za 2003. tražio “tajm-aut”, dok Peđa Stojaković nije odigrao utakmicu za državni tim od 2003. godine pa nadalje (moj pokojni otac mu nikada nije oprostio neigranje u Beogradu 2005). 

Dakle, i mnogi velikani su imali “izlete” i pauze slične Nikolinim. Ipak, njih od Nikole i boljeg stava javnosti i građanstva razlikuju rezultati i medalje, koje su najbolji lek za zaborav. 

Tako da Nikola, recept imaš. Sada ti fali “samo” to zlato, koje sanjamo svi košarkom opterećeni Srbi. Pa će se i tebi nešto zaboraviti u budućnosti. Bože pravde.

Svetislav Pešić

14 52

Povratak legendarnog trenera na mesto državnog selektora mnoge asocira na zlatne medalje. Ali Svetislav Pešić ovoga puta ima mnogo širi koncept na umu, a to je da srpska košarka dobije novi identitet i bude samoodrživa u novom košarkaškom dobu.

Nikola Jokić i Tim Koneli FOTO AP/ David Zalubowski, USA TODAY Sports / ddp USA / Profimedia, denverpost.com

09 22

NBA

09:22 – 26.05.2022

Novinar Denver posta Majk Singer govorio je za Sportal o Jokićevoj MVP nagradi, dolasku rukovodstva Nagetsa u Sombor, te iznenadnom odlasku Tima Konelija, ali i o uvek aktuelnom pitanju Nikolinog nastupa za reprezentaciju Srbije.

Nikola Jokić foto Aleksandar Dimitrijevic, Shutterstock

10 02

U susret predstojećim obavezama muške A reprezentacije Srbije, selektor Svetislav Pešić i direktor Dragan Tarlać svakodnevno prate kandidate za dres sa nacionalnim grbom.

Jokić

12 35

Deluje da je vreme da se istorija ponovi, te je pravi trenutak da naš nacionalni tim krene u novi pohod na najsjajnija odličja.

By Iva

Iva Stričak is the main author and chief editor at gamedealers.net. She’s the main engine and the glue that holds this group of experienced writers and gambling aficionados all together.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.