Predstojeće Svetsko fudbalsko prvenstvo u Kataru je već oborilo mnoge rekorde, a organizatori očekuju da će biti oboren još jedan – broj ljudi koji će utakmice pratiti putem interneta i na mobilnim uređajima.

FIFA očekuje da će najmanje dve i po milijarde ljudi na neki način pratiti svaki od mečeva njihovih reprezentativaca. Stručnjaci procenjuju da će više od dve milijarde njih to delimično ili najvećim delom činiti putem raznih TV aplikacija, sportskih portala i video servisa YouTube.

Televizija se preselila na internet

Još u prvim danima brzog interneta – negde 2004 – bilo je jasno da će budućnost filmske, muzičke i TV industrije biti tesno vezana za ‘mrežu svih mreža’. Dotadašnje analogne kablovske mreže, te rani pokušaji digitalnog emitovanja signala (DVB) imali su mnoštvo problema.

Prvi od njih je svakako bila cena priključka, te kako stići do svih (potencijalnih) korisnika. Ovaj problem se naziva ‘poslednja milja’ (last mile) i prisutan je još od sredine osamdesetih, kada je kablovska televizija prvi put i popularizovana, najpre u SAD, a nakon toga i u Velikoj Britaniji, Francuskoj i Nemačkoj.

Inženjeri su prilikom izgradnje mreža izračunali da izgradnja nekoliko poslednjih kilometara mreže košta nekoliko puta više nego osamdeset do devedeset odsto već izgrađene mreže. Ovaj problem je bio naročito prisutan u velikim gradovima, gde je bilo veoma skupo dovesti TV signal do svakog stana unutar velikih stambenih zgrada.

Uz to, i sama oprema je bila veoma skupa, a kvalitet signala je dosta varirao, čak i u okviru jedne ulice. Sve to je ograničavalo i broj kanala, i vrstu sadržaja koji su mogli biti ponuđeni.

Sredinom devedesetih, ubrzano se radilo na razvoju DVB standarda (Digital Video Broadcasting, digitalno emitovanje). Da bi se izbeglo da ‘svaka zemlja tumači standard na svoj način’, a što je bio slučaj sa prethodnim sličnim standardima, posao je bio poveren Evropskom komitetu za standardizaciju (CENELEC), te Evropskoj uniji emitera (EBU).

Ceo sistem je inicijalno podeljen u dva segmenta: satelitsko digitalno emitovanje DVB-S i zemaljsko digitalno emitovanje DVB-T. Standard je omogućavao daleko bolji kvalitet slike, digitalni zvuk, te razne druge pogodnosti, poput emitovanja tekstualnih podataka uz sam TV signal.

Ovu tehnologiju su najpre prihvatile sportske televizije širom Evrope, u prvo vreme za emitovanje engleske Premijer lige, a kasnije i drugih fudbalskih prvenstava. I muzičke televizije su naročito bile zainteresovane za što šire uvođenje DVB standarda, budući da je on nudio kvalitet zvuka sličan u to vreme dominantnom kompakt disku.

Kasnije je standard unapređen u DVB-MHP (Multimedia Home) koji je omogućavao i okružujući zvuk (surround sound), te u nekim slučajevima i izbor kadrova i kamera. Ranih 2000tih, uz uvođenje ADSL internet konekcije, koja je pružala do tada neviđene brzine preuzimanja podataka, mogućnost raznih novih video usluga je postala realnost.

Ovo su prvo iskoristile američke sportske mreže koje su na svojim web sajtovima pružale mogućnost gledanja najzanimljivijih delova utakmica (game highlights). Direktni prenosi su i dalje bili rezervisan za TV uređaje, jer je gledalaca i dalje bilo više offline nego online.

Do 2008 će se ovo u potpunosti promeniti, a u SAD će po prvi put biti više internet priključaka nego konekcija kablovske televizije. To je bio i jasan signal da je došlo vreme za novu revoluciju u distribuciji TV programa.

Tako je većina kablovskih operatera počela da nudi ‘connected STB’ uređaje, koji su kroz isti, već postojeći koaksijalni kabal pružali i kablovsku i internet konekciju. Drugi uređaji, poput nekada veoma popularnog TiVo sistema, omogućavali su snimanje utakmica i programa na hard disk, u digitalnom formatu.

Ekran u svakom džepu

Još 2019. godine veći broj ljudi je pratio video sadržaje putem smartfona nego putem TV uređaja ili računara. Stručnjaci procenjuju da u svetu ima između 4.6 i 4.9 milijardi aktivnih smartfona, te još oko pola milijarde aktivnih mobilnih uređaja sa nekom vrstom internet pristupa (feature phone).

Jasno je da je ovaj broj daleko veći od broja kablovskih priključaka i pretplatnika, te desetak puta veći od ukupnog broja posetilaca na svim sportskim događajima, pa tako i na fudbalskm utakmicama.

Poslednjih godina je ovaj trend naročito izražen u zemljama u razvoju, u Africi i Jugoistočnoj Aziji. Mobilnog internet signala ima i tamo gde čak nema ni redovnog napajanja električnom energijom, pa je on tako postao i dominantno sredstvo za informisanje stanovništva.

Indijska Vlada tako namerava da do 2025. godine, kroz inicijativu ‘India Digital’, pruži svakom građaninu neku vrstu internet pristupa, a da u 65 odsto urbanih centara omogući velike brzine pristupa internetu (EV-D, evolutivna konekcija, obično oko 50 do 100 mbit/s).

I Kina, kao najmnogoljudnija zemlja sveta, smatra internet jednim od ključnih stubova društva. Velika većina državnih usluga, kao i svi državni kanali informisanja dostupni su putem interneta i aplikacija za pametne telefone.

Prosečan stanovnik Evropske unije provede 3 sata i 45 minuta svakoga dana ispred svog smartfona, dok ispred TV uređaja provede manje od dva sata – i ova cifra se ubrzano smanjuje.

Tako je i TV uređaj postao – računar sa internet konekcijom. Čak i najjeftiniji novi TV uređaji imaju tzv. ‘smart’ opcije, obično sa Android operativnim sistemom. To omogućava korišćenje raznih aplikacija, kao na tabletu ili smartfonu, ali sada na velikom ekranu televizora.

Uređaji visoke klase imaju i sopstvene ‘TV-OS’ operativne sisteme, poput WebOS ili Tizen, koji omogućavaju veliki broj naprednih funkcija – snimanje sadržaja u ultra visokoj rezoluciji (UHD), snimanje TV signala dok se gleda neki drugi video izvor, snimanje na spoljne USB uređaje, itd.

Većina ovakvih uređaja podržava i zvuk visoke definicije, obično u 5.1 ili Dolby Atmos standardu. Uz to, moguće je i ‘preslikati’ sliku sa smartfona ili tableta na TV (mirroring video).

Smartfoni ne omogućavaju samo praćenje utakmica putem raznih TV aplikacija. Svet društvenih mreža je omogućio na hiljade grupa posvećenih raznim timovima, reprezentaticijama, pa čak i pojedinim igračima.

Sve ove grupe omogućavaju interaktivno praćenje mečeva, gde se sa korisnicima iz cele zemlje, pa i iz celog sveta, može uživo komentarisati tok mečeva. Uz ovo, servis YouTube je godinama mesto gde postoji na hiljade tzv. ‘Sport react’ kanala, na kojima se do detalja analiziraju utakmice.

Tako je smartfon postao ‘sve na jednom mestu’ uređaj za praćenje sporta, a pogotovo fudbala. To su shvatili i vlasnici brojnih kladionica širom sveta, pa tako postoji na stotine aplikacija koje omogućavaju onlajn klađenje, praćenje rezultata i analizu mečeva.

Za one koji se ne klade, brojne internet stranice takođe omogućavaju praćenje raznih statistika, pa čak i veoma detaljnih tabela i grafikona, sa detaljnim analizama učinka svakog od igrača.

Na taj način, smartfon postaje i nezaobilazan alat svakog ljubitelja fudbala – daleko je lakše uporedo pratiti i nekoliko mečeva u isto vreme, sa reakcijama i analizama u realnom vremenu – nešro što nijedna sportska TV stanica nije u stanju.

Takođe, sve je više podkasta i audio sadržaja koji se bave sportom, pa je tako moguće pratiti sportske analize i dok se vežba, ili u automobilu. Najveći broj aplikacija za praćenje vesti omogućava i slanje notifikacija na smartfon u vidu poruka čim dođe do promene rezultata, pa je na taj način moguće mečeve pratiti i za vreme pauze na poslu, u gradskom prevozu, pa čak i u parku ili na mestima gde TV uređaj nije ni na vidiku.

Koliko je Svetsko prvenstvo u Kataru bitan globalni događaj, govori i podatak da će i sam Google kroz svoju uslugu pretraživača omogućiti posebne pretrage vezane za svaki od 64 mečeva.

Korisnici će moći besplatno da dodaju razne vrste notifikacija, koriste razne vrste analiza i predviđanja ishoda mečeva, te prate statistiku za svaku reprezentaciju od početka svetskih kupova do danas.

Takođe, glasovni pomoćnik Google Assistant će dobiti novu mogućnost čitanja statistika i praćenja toka mečeva uživo. Gianni Infantino, predsednik FIFA, naveo je da je svetsko prvenstvo 2018 godine pratilo 3.57 milijardi ljudi ukupno preko TV-a i interneta, te da očekuje da će prvenstvo u Kataru biti prvo koje će dominantno biti praćeno putem interneta.

On je i dodao da se očekuje da će finale prvenstva po prvi put u istoriji pratiti više od 5 milijardi ljudi.

By Iva

Iva Stričak is the main author and chief editor at gamedealers.net. She’s the main engine and the glue that holds this group of experienced writers and gambling aficionados all together.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *