Na Beogradskom hipodromu kraj Careve ćuprije su bili kralj Aleksandar Karađorđević, knez Pavle, Josip Broz Tito, Aleksandar ranković, Zoran Đinđić, od stranaca legendarni šahista Bobi Fišer, dugogodišnji predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) Huan Antonio Samaran…

Petar Ćirović
foto: Facebook

Međutim, u vreme „devedesetih“ na najstarijem sportskom obkjektu u Beogradu na počasnoj tribini su mogli da se vide i Željko Ražnatović Arkan (jednom je zamoljen da smiri pobunu džokeja, drugi pet je njegov galoper Gordon dobio trku jer su navodno jahači ostalih konja morali da puluiju grla, odnosno da ih zadržavaju), a njegov jedan od najpoverljivijih ljudi Marko Pejić Peja je bio kum jednom od prvih velikih privatnih vlasnika Goranu Iliću Gomi, a i blizak prijatelj sa Petrovm Ćirovićem, koji je još uvek aktivan kao radni džokej i trener u Drezdenu.

Po mnogima, prvi pravi bos jugoslovenskog podzemlja Darko Ašanin, voleo je sa velikom društvom da posmatra trke na beogradskom pesku sa terase nekada elitnog restorana, koji je odavno potpuno zapušten i uništen. Jednom je Ašanin upravom tu, spletom okolnosti, postao vinovnik velikog incidenta, pa je sutradan u njegovu kancelariju u centru Beograda morao da ide tadašnji direktor hipodroma Dragoslav Ražnatović, koji je mnogo godina docnije priznao da je Ašanin bio više nego korektan sagovornik.

Kraj Carave ćuprije su neretko viđani i „naši Amerikanci“ Boško Radonjić i Nikola Kavaja, dok je svakako nezaobilazni lik „višestruki špijun“ Čedomir Mihajlović, čuveni „Čeda Amerikanac“, čija je tragična sudbina i dalje obavijena velom misterije. Iz „tog sveta“ najveći uspeh je ostvario Surčinac Ljubiša Buha Čume, čija je omica Šakira Boma (drugo je ime štale izvedeno od početnih slova Buhine dece), koju je jahao počivši darko Filipović Pilke. Iz Surčina je dva pobednika derbija (Gilgameš 1999 i omica Baletik 2008) imao i Dragoljub Marković, vlasnik najveće privatne ergele na zapadnom Balkanu.

Afera, Milomir Marić, Stevica Marković

Na evropskim hipodromima, „najpoznatije face“ sa ovdašnjih prostora su bili Stevica Marković i pogotovo Dragan Joksović Jokso. Marković kao žestoki momak iz Beograda se šezdesetih godina prošlog veka otisnuo u Pariz kao telehranitelj Alena Delona. U Gradu svetlosti je i ubijen, a njegovo telo bačeno na smetlištu kod Pariza, što je stvorilo čuvenu aferu o kojoj se decenijam posle pričalo i pisalo. Marković je sve što je imao izgubio čuvenim na pariskim hipodromima „Lonšan“ (galop) i „Vansen“ (kas). Čuveni reporter, ali i strastveni konjar Dušan Savković, u trilogiji „Gorila“ i romanu „Zagrljaj Pariza“ je najbolje od svih dočarao Markovićevu neodoljivu strast za klađenje na trke konja.

Dragan Joksović Jokso
foto: Facebook

Elitni evropski hipodrom „Solvala“ za kasački sport u Stokholmu je bio praktično druga kuća gorostasnog Crnogorca Dragana Joksovića Jokse. koji će na tom voljenom, ali ujedno po njega i ukeletom mestu, skončati dok je čekao da uplati tikete na kladionici.

Solvala
foto: Kurir sport/Lazar Delić

Dragan Joksović Jokso ubijen je 4. februara 1998. godine u foajeu stokholmskog hipodroma Solvala. Dvadesetogodišnji Finac Jan Raninen, unajmljeni narkoman, „overio“ ga je s dva metka u glavu.

Dragan Joksović Jokso, Arkan
foto: Profimedia, Facebook

Joksović, najveći autoritet skandinavskog podzemlja, za života je bio jedan od najboljih prijatelja Željka Ražnatovića Arkana. Smrt nerazdvojnog druga toliko je potresla inače smirenog Ražnatovića da je, kako navode oni koji su ga poznavali, prvi put u životu pred nekim pustio suzu. Joksovića su na „Solvali“ švedski novinari zvali „Big Jokso“, a neki su gu viđali i u društvu švedskog kralja Gustava, pokazavši da konjske trke mogu jednako da privlače i kraljeve i gangstere.

Kurir sport/ Lazar Delić

Kurir

By Iva

Iva Stričak is the main author and chief editor at gamedealers.net. She’s the main engine and the glue that holds this group of experienced writers and gambling aficionados all together.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.