Muškarci su u reklamama vrlo često bili prikazani kao mužjaci koji u čoporima piju pivo, glasno navijaju nabijeni patriotskim žarom, šmekerišu se za volanom automobila ili majstorišu nešto po kući. Ova slika se u velikoj meri poklapa sa globalnim trendovima, kada se na muškarce gleda kao na potrošače.

Međutim, poslednjih meseci njima se besomučno obraća veliki broj reklama za sportske kladionice. Sasvim polako, prvo na kablovskim kanalima sportske provinijencije, a zatim i na „zemaljskoj televiziji“, odnosno kanalima sa nacionalnom frekvencijom, frajeri su postali opsesivni posetioci kladionica.

Već ranije, ova mesta su prikazana gotovo kao kafići za izlazak, gde neke super ženske ispijaju koktele sve napirlitane, jedva čekajući da vi dođete i uplatite svoj tiket. Kao što znate, kladionice su najduže odolevale zatvaranjima zbog korone, pa su nadživele i institucije kulture, i kafane, i teretane.

Najčešći mamac za klađenje su neverovatni dobici, specijalne nagrade u vidu automobila i, konačno, famozni bonusi, ma šta to bilo (izvinjavam se, ali zaista površno poznajem sistem potkrepljenja u ovom obliku psihološke adikcije).

TV reklame prate i bilbordi na kojima se poznate ličnosti osmehuju ili vas pozivaju da učestvujete „u igri“. Trenutno, apsolutno dominiraju reklame za „3 bonusa“ i „najduži tiket“. U oba slučaja, adikcija je pojačana seksualnom simbolikom, koja je prilično eksplicitna.

U slučaju devojaka iz grupe „Huricane“, naših nesuđenih evrovizijskih predstavnica, 3 bonusa su tri ženske – po principu „bonus je bonus, al’ triput je triput“! U drugom slučaju, u spotu „dužina je bitna“, devojka u kladionici (što postaje univerzalni simbol) sa lenjirom u rukama meri dužinu tiketa nekim zbunjenim momčićima. Njena erotska snaga, ili ženska dominacija, biva dodatno naglašena kada iz dugačke besne limuzine izađe Jelena Karleuša, kod koje je takođe veličina bitna. U njenom slučaju radi se o ženskim atributima uvećanim do karikaturalnih razmera. Ti nesigurni muškići merili su i kod kuće svoje „tikete“ i sada ih javno prikazuju pred nekom dominom sa lenjirom u rukama.

Ova idealizovana slika ženske moći, u hramu muške zabave, dodatno je čudna jer ne samo da ne odgovara istini, već i prikriva potpuno drugačiji položaj žena u našem društvu. To vam je nalik na procentualnu zastupljenost žena u našoj vladi, sve uz premijerku, a svi znaju da se odluke donose na drugom mestu. To vam je kao kada ministarka Mihajlović prozove Bajatovića i otera ga sa sastanka jer nije spremio domaći rad. Sve to se dešava nakon ozbiljne revizije položaja SPS-a unutar Vlade Srbije. Mada, Bajatović verovatno, kao u pesmi, ima i više od 3 bonusa.

Ako i pomislite da je cela ova kladioničarska erotika plod moje mašte, ne može se prenebreći činjenica da se u blokovima reklama oglašava – klađenje. Da stvar bude gora, živimo u zemlji u kojoj, po rečima stručnjaka iz klinika za odvikavanje od bolesti zavisnosti, većinu pacijenata danas čine muškarci navučeni na klađenje. Prema njihovim rečima, simptomi ove adikcije potpuno odgovaraju, recimo, heroinskoj zavisnosti, a lečenje je često dugotrajnije. Imamo problem velikog broja maloletnika koji su stekli adikciju, jer danas nije ni potrebno da uđete u neku od kladionica (koje su na svakom ćošku), već se možete kladiti onlajn, samo uz aplikaciju na mobilnom telefonu.

Kao i svaka druga bolest zavisnosti, ona uništava psihičko zdravlje dotičnog muškarca, ali ima i socijalnu dimenziju, pa vodi u propast čitave porodice. Postoji čak i prosečna visina duga posle koje se ljudi javljaju (ili dovode na lečenje), a to je suma od par desetina hiljada evra, kada se potroše sve porodične zalihe ušteđevine i proda ono što se može hitno prodati. Ukratko, u stvarnosti nema te raspevane slike o cicama koje se nude kladioničarima, koji se rasipaju parama od ogromnih dobitaka. Do ovog trenutka, država je samo pokazala interes da u sklopu oporezivanja „frilensera“ oporezuje dobitke od onlajn klađenja.

U međuvremenu ćemo, siguran sam, gledati sve luđe reklame za kladionice, u skladu sa osnovnim principom regulacije elektronskih medija. Pokazalo se da sadržaji koji imaju značaj za političku propagandu i nekontrolisanu zaradu bivaju izuzeti od bilo kakve regulacije. Reklame za kladionice su medijski simbol ogromnog biznisa i ogromnog novca koji će zaobići svako ograničenje u emitovanju.

Isti slučaj, pokazalo se, postoji sa rijaliti programima, koji će i dalje u Srbiji biti emitovani bez bilo kakvog ograničenja. Posle glasanja u REM-u pokazalo se da je rezultat nerešen, 4:4, a pokušaj ograničenja emitovanja na televizijama sa nacionalnom frekvencijom na period od 23 sata do 6 sati opisuje se kao pokušaj nametanja cenzure?! U svim zemljama u okruženju i šire, unutar EU, ovo je standardna praksa, ali kod nas je sloboda medija toliko bitna i čuvana kategorija, pa se iz principa u REM-u zalažu i za apsolutnu slobodu i u slučaju rijaliti programa.

Ova farsa samo potvrđuje da se radi o zaštiti velikih para, odnosno materijalnih interesa emitera ovakvih programa. Zato imamo još jednu medijsku farsu koju, nažalost, proizvodi, sada već znamo i tačan odnos snaga – 50 odsto onih koji odlučuju unutar REM-a. Nije vam čak potrebna ni natpolovična većina da bi paralizovali kontrolu emitovanih sadržaja. Iluzija će se, dakle, nastaviti…

By Iva

Iva Stričak is the main author and chief editor at gamedealers.net. She’s the main engine and the glue that holds this group of experienced writers and gambling aficionados all together.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.