Reprezentacija Srbije igraće na Svetskom prvenstvu u Kataru u novim dresovima i sa novim grbom.

Izvor: B92, Večernje novosti

Foto: FSS/M. Vukadinović

Foto: FSS/M. Vukadinović

To je otkrila direktorka marketinga Fudbalskog saveza Srbije (FSS) Vanja Kostić.

Direktorka otkriva da će „Puma“, sa kojom naša nacionalna asocijacija sarađuje od 2018. godine, promovisati nove komplete krajem maja, ili početkom juna.

FSS je pokrenuo i uključio se u nekoliko društveno-odgovornih akcija.

„Prošle godine smo Infektivnoj klinici donirali 250.000 evra pomoći u borbi protiv pandemije. Bili smo među prvima (zajedno sa kompanijom Mozzart) koji su pokrenuli akciju prikupljanja sredstava za lečenje male Vanje Malović. Jedan od projekata namenjenih mladima „Navijaj za Srbiju“ pokrenut je početkom 2020. Fudbaleri su u sklopu akcije tokom kvalifikacija za Katar obišli 15 osnovnih škola na teritoriji Beograda, družili se sa decom i razgovarali sa njima na temu navijanja i prave podrške timu. Deca su na nekoliko utakmica bila gosti FSS. Cilj nam da najmlađi nauče kako da poštuju svoju reprezentaciju i protivnike. Navijačka prepucavanja i prozivke su sastavni deo fudbalskog folklora i ikonografije, ali govor mržnje i propagiranje bilo koje vrste netolerancije su mi neprihvatljivi u sportu koji treba da promoviše prave vrednosti“.

„Delegacija FSS je, inače, bila u poseti prihvatilištu za decu prvog dana školske godine i tom prilikom su uručeni razni pokloni, što će biti praksa i ubuduće. Za Novu godinu smo im pripremili još poklona koji će mališane iz prihvatilišta sigurno obradovati. Za narednu godinu odobrena su nam sredstva od EU za aktiviranje društveno odgovornih projekata vezanih za inkluziju i ekologiju kroz fudbal, kao i uključivanje mladih u fudbalski život i to ne samo kroz igru“.

Istovremeno, FSS je odlučio da ubuduće „razdvoji“ grbove, odnosno zaštitni amblem Saveza kao krovne organizacije i grb koji krasi dres nacionalnih selekcija.

„Želimo da kreiramo brend našereprezentacije. U tom procesu, razdvajanje institucionalnog grba od reprezentativnog je praksa koja se već sprovodi u većini evropskih saveza. Nacionalni savez, kao krovna insitutucija, treba da bude predstavljen kao moderna i autoritativna institucija. S druge strane, grb koji će ubuduće krasiti dres fudbalera treba da simbolizuje tradiciju, strast, posvećenost, jedinstvo i hrabrost sa kojim će se navijači identifikovati“,
ističe Vanja Kostić za „Sportski magazin“.

„Puma“ je napravila istraživanje šta bi navijači voleli da vide na grudima naših reprezentativaca, koje zajedničke vrednosti dele i šta taj grb suštinski treba da predstavlja. Takođe su temeljno sagledali istoriju naše zemlje, kao i grbove kroz vekove.

„Ove novine samo su deo kampanje koja bi trebalo da reafirmiše kult reprezentacije. Svi su videli fantastičnu želju i borbu kojom su fudbaleri i selektor Stojković prokrčili put do Katara. Taj uspeh je baza preko koje želimo još više da približimo navijače reprezentaciji, odnosno da na njima budu simboli koji će ljubitelji fudbala prepoznavati kao zaštitne znake fudbalske reprezentacije Srbije“
, kaže Kostićeva.

Foto: FSS

Foto: FSS

U prodaji će biti nekoliko verzija dresa koji će se razlikovati u ceni.

„Želimo da dresove reprezentacije učinimo dostupnim za navijače sa različitom kupovnom moći“, kaže direktorka margentinga FSS.

Od kada se reprezentacija kvalifikovala na SP ogroman je interes kompanija za komercijalnu saradnju sa FSS, odkojih neke čak i ne posluju na našem tržištu. Svaki ugovor je priliv, kako za Savez tako i za državu, baš kao i projekti odobreniod EU, UEFA i FIFA.

„Često se čuje da država finansira FSS iz budžeta, da „baca novac u fudbal“…Ili pitanja „šta će nam nacionalni stadion?“, „zašto se ulaže u izgradnju i renoviranje stadiona, umesto da se sredstva ulažu u druge svrhe?“. Neistina je da država finansira FSS, odnosno da sa svega nekoliko procenata učestvuje u budžetu našeg Saveza, a ostalo su pogrešna ili zlonamerna tumačenja. Srbija je 2020. bila na šestom mestu u svetu po izvozu fudbalera. I to u apsolutnom iznosu, ne u procentima u odnosu na broj stanovnika. Ispred su Brazil, Argentina, Francuska, Engleska i Španija. Koliko od tog novca završi u budžetu? Koliki su prihodi od FIFA i UEFA za učešće klubova i reprezentacija u međunarodnim takmičenjima? Koliko fudbal doprinosi turističkom prihodu? Koliko ljudi zapošljava fudbal i koliko porodica hrani?! Veliki deo sredstava iz fudbala ide u budžet Srbije, samim tim i u druge oblasti života“.

U Srbiji je oko milion ljudi direktno ili indirektno vezano za fudbal: kao profesionalni ili amaterski igrači, treneri, deca u bazičnim kategorijama, žene i devojčice, veterani, rekreativci…

Foto: FSS

Foto: FSS

„Fudbal ne doprinosi samo u finansijskom, već i u društveno-odgovornom smislu. Jer, bavljenje fudbalom u zdravstvenom smislu poboljšava motoriku dece, prevenira mnoge bolesti, odvlači ih sa ulice. Da bi vrhunski fudbal oličen kroz A reprezentaciju imao kvalitet, neophodna je masovnost, jer iz te baze dobrom selekcijom dolazimo do kvaliteta. Zato smo sa Ministarstvom finansija, uz podršku UEFA, krenuli u veliko istraživanje o uticaju fudbala na društvo. Svi ti podaci iz egzaktnih istraživanja dokazaće opravdanost ulaganja u bazični fudbal i infrastrukturu. Fudbal jeste biznis, ali je i društveno odgovorna kategorija. Nakon toga uradićemo kampanju i upoznati javnost šta fudbal donosi našem društvu, jer ljudi uglavnom gledaju i hvataju se samo za onu negativnu stranu. Naravno, u fudbalu ima negativnih pojava kao i u ostalim oblastima života, kako kod nas tako i svuda u svetu, ali sigurna sam da ova igra donosi neuporedivo više dobrog nego lošeg i to javnost treba da zna. Fudbal mora da dobije jednu novu dimenziju“, kaže Vanja Kostić.

Ono što je kod nas manje poznato je činjenica da je ženski fudbal sport sa najvećom stopom rasta u svetu.

„Mi smo pomalo konzervativna i tvrdoglava sredina koja teže prihvata promene, pa je ovaj sport krenuo nešto kasnije da se razvija kod nas, iako imamo jako mnogo uspešnih i talentovanih igračica. U poslednje dve godine naš Savez je počeo mnogo više da ulaže u ženski fudbal, stvara se sistem, poboljšavaju uslovi, ali treba vremena da stvari dođu na svoje mesto, s obzirom na to da je ova kategorija bila zapostavljena, iako se ovim sportom žene bave više od 50 godina. Na primer, majka Dejana Stankovića je bila uspešna fudbalerka“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

By Iva

Iva Stričak is the main author and chief editor at gamedealers.net. She’s the main engine and the glue that holds this group of experienced writers and gambling aficionados all together.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *