Krajem novembra 2015. godine započeta je montaža segmenata glavnog ogledala, koja je završena je početkom februara 2016. „Vebovo“ glavno ogledalo, koje sakuplja svetlost iz najudaljenijih dubina univerzuma sastoji se od 18 pozlaćenih segmenata: centralnog dela sa dva bočna panela od tri segmenta.

Konstrukcija je kompletirana krajem 2016, nakon čega je započela faza testiranja. Ipak, u martu 2018, Nasa je odložila lansiranje nakon što se oštetio „sunčev štit“, a pokretanje je ponovo odloženo u junu 2018. po preporuci nezavisnog revizionog odbora.

Teleskop je lansiran u svemir 25. decembra 2021. godine iz grada Kurua u Francuskoj Gvajani.

Početkom januara 2022, „sunčani štit“ na teleskopu „Džejms Veb“ je otvoren, i pokrenuto je „raspakivanje“ ogledala.

Opservatorija od deset milijardi dolara 

Teleskop je tada uspešno završio otvaranje džinovskog štita koji bi trebalo da ga štiti od Sunčevih zraka i pomoću kojeg će teleskop biti dovoljno osetljiv da detektuje signale koji dolaze od najudaljenijih objekata u svemiru.

Tako je završen kompletan proces sklapanja ogledala, što je bio korak dvonedeljne faze raspoređivanja opservatorije vredne 10 milijardi dolara.

Za astronome, „Džejms Veb“ nudi mogućnost snimanja slika prvih galaksija koje su se formirale nakon velikog praska, pre 13,8 milijardi godina, razumevanja kako se zvezde rađaju i razvijaju, i istraživanja potencijala za pojavu života u planetarnim sistemima.

Sve to „Veb“ će morati da se uradi za jednu deceniju (godina je već prošla) jer je to njegov maksimalni vek trajanja. Posle 10 godina, očekuje se da će ostati bez goriva i polako skrenuti s kursa.

Hvaljen kao prva svetska svemirska opservatorija, teleskop „Džejms Veb“ je u prvim mesecima 2022. godine uspešno završio niz koraka koji su bili ključni za usklađivanje čak 18 segmenata zlatnih ogledala.

Za testno snimanje, „Veb“ je tada počeo svoj rad i najpre posmatrao malu susednu satelitsku galaksiju nazvanu Veliki Magelanov oblak. Gusto zbijena galaksija od stotine hiljada zvezda može se videti na probnim snimcima koji su tada široko hvaljeni u naučnoj zajednici uz navode da se očekuje da će „Džejm Veb“ premašiti očekivanja.

I, na leto, videli smo prvi „Vebov“ pogled u duboki svemir koji bi mogao da nam otkrije misterije Univerzuma.

Proboj kroz „svemirsko porodilište“

„Svemirsko porodilište“, umiruća zvezda pokrivena prašinom i kosmički ples grupe galaksija samo su neke od zapanjujućih, kristalno čistih i čarobnih fotografija koje je novi teleskop „Džejms Veb“ tada snimio, a koje su predstavljene na posebnoj Nasinoj konferenciji.

 

Fotografije su okarakterisane kao deo „novog doba astronomije“ i konačno je u julu stavljena tačka na mesece nervoze i čekanja otkad je teleskop lansiran.

Hiljade mladih zvezda, udaljene pozadinske galaksije i detaljna struktura magline su prvi put vidljivi zahvaljujući infracrvenim instrumentima visoke rezolucije.

„Veb“ radi prvenstveno u infracrvenom spektru, jer je svetlost objekata u udaljenom kosmosu bila razvučena u ovu talasnu dužinu tokom širenja Univerzuma.

„Vebov“ bliski infracrveni spektrograf (NIRSpec), koji analizira svetlosne obrasce da bi odredio sastav objekata, uhvatio je jednu mladu zvezdu kako baca oblak prašine oko sebe.
To je izoštrilo sliku vruće zvezde i razjasnilo hladnije regione, otkrivajući do sada neviđene tačke svetlosti unutar zvezdanog rasadnika, koje ukazuju na protozvezde koje još uvek dobijaju na masi.

Interesovanje za „Tarantulu“

Nasin svemirski teleskop „Džejms Veb“ je u prvim danima septembra uspeo do detalja da snimi pravi rasadnik zvezda, maglinu „Tarantula“, otkrivajući do sada neviđene detalje koji produbljuju naučno razumevanje svemira.

Astronomsko interesovanje za maglinu „Tarantula“ potiče od njenog sličnog hemijskog sastava kao u gigantskim regionima u kojima se formiraju zvezde posmatrane nekoliko milijardi godina nakon Velikog praska, perioda koji se naziva „kosmičko podne“ kada je formiranje zvezda dostiglo vrhunac.

Na udaljenosti od „samo“ 161.000 svetlosnih godina, maglina „Tarantula“ je lako vidljiv primer ovog perioda procvata kosmičkog stvaranja.

Sparkler, Orao i prstenovi 

Fotografija koju je snimio otkriva neke od najstarijih zvezda i galaksija u Univerzumu, uključujući i onu koja izgleda kao da izbacuje iskre.

Neke od ovih udaljenih galaksija i zvezdanih jata nikada ranije nisu viđene. Jato galaksija na novom prikazu, pokazuje ga onakvim kako je izgledalo pre 4,6 milijardi godina.

Jedna od prikazanih galaksija dobila je naziv Sparkler, jer se oko nje vide fantastično raspoređene crvene i žute tačke u vidu iskri. Ova galaksija je udaljena devet milijardi svetlosnih godina.

Serija od 17 koncentričnih prstenova prašine, koje je „Veb“ snimio sredinom oktobra, zapravo je struktura sa 17 prstenova koja nastaje tokom približno 130 godina i obuhvata prostor veći od našeg Sunčevog sistema.

Teleskop je tako dao najjasniji prikaz Neptunovih prstenova u poslednjih 30 godina. „Vebova“ bliska infracrvena kamera snimila je nekoliko svetlih, uskih prstenova, kao i slabije trake prašine na planeti. 

Krajem oktobra – „Džejms Veb“ ponovo oduševljava – snimio je veličanstvene Stubove stvaranja kakve do tada nismo videli.

Svojim segmentisanim „zlatnim okom“, svemirski teleskop pogledao je duboko u srce magline Orao, udaljene od Zemlje oko 6.500 svetlosnih godina, i dao nam fantastičan snimak jedne od najpoznatijih struktura u kosmosu – Stubova stvaranja.

„Džejms Veb“, najosetljiviji svemirski teleskop koji je ikada napravljen, napravio je najprecizniju i najdetaljniju fotografiju poznate svemirske strukture.

Astronomi su jedva čekali da se teleskop pozicionira kako bi uhvatio dobru perspektivu da snimi Stubove stvaranja, ne samo zbog veličanstvene lepote fotografija već najviše zbog onoga što se u njima dešava.

Ovakve strukture su poznate kao zvezdana porodilišta, pošto se u njima odvija proces formiranje novih zvezda od okolnog gasa i prašine. Tada dolazi do erozije gasa i prašine u maglini pod uticajem svetlosti novostvorenih zvezda.

Kosmički peščani sat koji otkrio kako se rađa zvezda

U novembru 2022, kosmički događaj izazvan aktivnošću jedne veoma mlade zvezde „uhvaćen“ je na najnovijoj očaravajućoj slici sa Nasinog svemirskog teleskopa.

Protozvezda skrivena je od pogleda u čvoru tamnog oblaka gasa i prašine koji se rasporedio u obliku peščanog sata. Tamna linija preko sredine je protoplanetarni disk – gust gas i prašina, koji bi u budućnosti mogli da formiraju planetu – otprilike veličine našeg Sunčevog sistema. 

Pred protozvezdom je dug put dok ne postane „prava“ zvezda, a L1527, kako ona i njen oblak dobili ime, stari su oko 100.000 godina, što znači da je u pitanju relativno mlado nebesko telo u poređenju sa našim Suncem, koje je staro oko 4,6 milijardi godina.

Pošto različite turbulencije inače sprečavaju formiranje novih zvezda, koje bi se formirale, kao rezultat toga, protozvezda dominira prostorom, zauzimajući veliki deo materijala za sebe, objasnili su stručnjaci.

Ta slika „Džejmsa Veba“ pružila je uvid u to kako su naše Sunce i solarni sistem izgledali u svojoj ranoj fazi.

Premašivanje „Hablovog“ rekorda

U novembru, među za sada poslednjim podvizima „Veba“ je i otkrivanje sve više galaksija koje su ranije bile skrivene od naših pogleda, uključujući i jednu koja se formirala samo 350 miliona godina nakon Velikog praska.

Astronomi su tada potvrdili da je novootkrivena grupacija zvezda najstarija i najdalja do sada pronađena, čime je premašen rekord teleskopa „Habl“ koji je snimio galaksiju staru 400 miliona godina.

Krajem novembra, teleskop je snimio i detaljan molekularni i hemijski portret daleke planete, što je još jedan „pogled bliže“ zajednici egzoplaneta.

Ovaj „vrući Saturn“ je bila jedna od prvih egzoplaneta koje je  teleskop „Veb“ ispitivao kada je započeo svoje redovne naučne operacije „nadgledanja“.

Novi podaci pružili su prvi znak da u atmosferi egzoplanete ima sumpor-dioksida, molekula proizvedenog hemijskim reakcijama koje su pokrenule zvezda domaćin planete i njena visokoenergetska svetlost. Na Zemlji se zaštitni ozonski omotač atmosfere stvara na sličan način od toplote i sunčeve svetlosti u fotohemijskoj reakciji. 

By Iva

Iva Stričak is the main author and chief editor at gamedealers.net. She’s the main engine and the glue that holds this group of experienced writers and gambling aficionados all together.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *