Превазишао очекивања – како је „Џејмс Веб“ одушевљавао сликама из дубина свемира током 2022. – ЈМУ Радио-телевизија Војводине

ХЈУСТОН –

Прошло је мало више од годину дана од лансирања свемирског телескопа „Џејмс Веб“. За то време, захваљујући најмоћнијем телескопу који је икада послат у свемир, видели смо бројне фасцинантне снимке које је направио, на којима су приказани раније невиђени призори из дубоког свемира, а научна заједница и јавност проширили су своје астрономско знање.

Крајем новембра 2015. године започета је монтажа сегмената главног огледала, која је завршена је почетком фебруара 2016. „Вебово“ главно огледало, које сакупља светлост из најудаљенијих дубина универзума састоји се од 18 позлаћених сегмената: централног дела са два бочна панела од три сегмента.

јамес, wебб, телескоп

Конструкција је комплетирана крајем 2016, након чега је започела фаза тестирања. Ипак, у марту 2018, Наса је одложила лансирање након што се оштетио „сунчев штит“, а покретање је поново одложено у јуну 2018. по препоруци независног ревизионог одбора.

Телескоп је лансиран у свемир 25. децембра 2021. године из града Куруа у Француској Гвајани.

Почетком јануара 2022, „сунчани штит“ на телескопу „Џејмс Веб“ је отворен, и покренуто је „распакивање“ огледала.

Опсерваторија од десет милијарди долара

Телескоп је тада успешно завршио отварање џиновског штита који би требало да га штити од Сунчевих зрака и помоћу којег ће телескоп бити довољно осетљив да детектује сигнале који долазе од најудаљенијих објеката у свемиру.

Како се шаљу подаци са удаљености веће од милион километара

Телескоп „Џејмс Веб“ од Земље је удаљен 1,5 милиона километара, а захваљујући технологији коју користи, може да произведе 57 гигабајта података дневно.Уз све проблеме које носи бежично преношење података на тако великој удаљености, Насини стручњаци морали су да осмисле посебан механизам – фреквенцијско подручје Ка-банд микроталасно подручје са фреквенцијом од 25,9 ГХз.

Таласима у том подручју телескоп може да пошаље 28 мегабита у секунди, и то је основни канал комуникације „Веба“ ка Земљи, и њиме се заправо шаљу фотографије које сви волимо да видимо, као и истраживачки подаци.

Тако је завршен комплетан процес склапања огледала, што је био корак двонедељне фазе распоређивања опсерваторије вредне 10 милијарди долара.

За астрономе, „Џејмс Веб“ нуди могућност снимања слика првих галаксија које су се формирале након великог праска, пре 13,8 милијарди година, разумевања како се звезде рађају и развијају, и истраживања потенцијала за појаву живота у планетарним системима.

Све то „Веб“ ће морати да се уради за једну деценију (година је већ прошла) јер је то његов максимални век трајања. После 10 година, очекује се да ће остати без горива и полако скренути с курса.

Хваљен као прва светска свемирска опсерваторија, телескоп „Џејмс Веб“ је у првим месецима 2022. године успешно завршио низ корака који су били кључни за усклађивање чак 18 сегмената златних огледала.

За тестно снимање, „Веб“ је тада почео свој рад и најпре посматрао малу суседну сателитску галаксију названу Велики Магеланов облак. Густо збијена галаксија од стотине хиљада звезда може се видети на пробним снимцима који су тада широко хваљени у научној заједници уз наводе да се очекује да ће „Џејм Веб“ премашити очекивања.

И, на лето, видели смо први „Вебов“ поглед у дубоки свемир који би могао да нам открије мистерије Универзума.

Пробој кроз „свемирско породилиште“

„Свемирско породилиште“, умирућа звезда покривена прашином и космички плес групе галаксија само су неке од запањујућих, кристално чистих и чаробних фотографија које је нови телескоп „Џејмс Веб“ тада снимио, а које су представљене на посебној Насиној конференцији.

свемир,, дзејмс, wеб

Фотографије су окарактерисане као део „новог доба астрономије“ и коначно је у јулу стављена тачка на месеце нервозе и чекања откад је телескоп лансиран.

Хиљаде младих звезда, удаљене позадинске галаксије и детаљна структура маглине су први пут видљиви захваљујући инфрацрвеним инструментима високе резолуције.

„Веб“ ради првенствено у инфрацрвеном спектру, јер је светлост објеката у удаљеном космосу била развучена у ову таласну дужину током ширења Универзума.

„Вебов“ блиски инфрацрвени спектрограф (НИРСпец), који анализира светлосне обрасце да би одредио састав објеката, ухватио је једну младу звезду како баца облак прашине око себе.

То је изоштрило слику вруће звезде и разјаснило хладније регионе, откривајући до сада невиђене тачке светлости унутар звезданог расадника, које указују на протозвезде које још увек добијају на маси.

Интересовање за „Тарантулу“

Насин свемирски телескоп „Џејмс Веб“ је у првим данима септембра успео до детаља да сними прави расадник звезда, маглину „Тарантула“, откривајући до сада невиђене детаље који продубљују научно разумевање свемира.

Астрономско интересовање за маглину „Тарантула“ потиче од њеног сличног хемијског састава као у гигантским регионима у којима се формирају звезде посматране неколико милијарди година након Великог праска, периода који се назива „космичко подне“ када је формирање звезда достигло врхунац.

На удаљености од „само“ 161.000 светлосних година, маглина „Тарантула“ је лако видљив пример овог периода процвата космичког стварања.

Спарклер, Орао и прстенови

Фотографија коју је снимио открива неке од најстаријих звезда и галаксија у Универзуму, укључујући и ону која изгледа као да избацује искре.

Неке од ових удаљених галаксија и звезданих јата никада раније нису виђене. Јато галаксија на новом приказу, показује га онаквим како је изгледало пре 4,6 милијарди година.

Једна од приказаних галаксија добила је назив Спарклер, јер се око ње виде фантастично распоређене црвене и жуте тачке у виду искри. Ова галаксија је удаљена девет милијарди светлосних година.

Серија од 17 концентричних прстенова прашине, које је „Веб“ снимио средином октобра, заправо је структура са 17 прстенова која настаје током приближно 130 година и обухвата простор већи од нашег Сунчевог система.

Телескоп је тако дао најјаснији приказ Нептунових прстенова у последњих 30 година. „Вебова“ блиска инфрацрвена камера снимила је неколико светлих, уских прстенова, као и слабије траке прашине на планети.

Крајем октобра – „Џејмс Веб“ поново одушевљава – снимио је величанствене Стубове стварања какве до тада нисмо видели.

Својим сегментисаним „златним оком“, свемирски телескоп погледао је дубоко у срце маглине Орао, удаљене од Земље око 6.500 светлосних година, и дао нам фантастичан снимак једне од најпознатијих структура у космосу – Стубова стварања.

„Џејмс Веб“, најосетљивији свемирски телескоп који је икада направљен, направио је најпрецизнију и најдетаљнију фотографију познате свемирске структуре.

Астрономи су једва чекали да се телескоп позиционира како би ухватио добру перспективу да сними Стубове стварања, не само због величанствене лепоте фотографија већ највише због онога што се у њима дешава.

Овакве структуре су познате као звездана породилишта, пошто се у њима одвија процес формирање нових звезда од околног гаса и прашине. Тада долази до ерозије гаса и прашине у маглини под утицајем светлости новостворених звезда.

Космички пешчани сат који открио како се рађа звезда

У новембру 2022, космички догађај изазван активношћу једне веома младе звезде „ухваћен“ је на најновијој очаравајућој слици са Насиног свемирског телескопа.

свемир,, дзејмс, веб, телескоп

Протозвезда скривена је од погледа у чвору тамног облака гаса и прашине који се распоредио у облику пешчаног сата. Тамна линија преко средине је протопланетарни диск – густ гас и прашина, који би у будућности могли да формирају планету – отприлике величине нашег Сунчевог система.

Пред протозвездом је дуг пут док не постане „права“ звезда, а Л1527, како она и њен облак добили име, стари су око 100.000 година, што значи да је у питању релативно младо небеско тело у поређењу са нашим Сунцем, које је старо око 4,6 милијарди година.

Пошто различите турбуленције иначе спречавају формирање нових звезда, које би се формирале, као резултат тога, протозвезда доминира простором, заузимајући велики део материјала за себе, објаснили су стручњаци.

Та слика „Џејмса Веба“ пружила је увид у то како су наше Сунце и соларни систем изгледали у својој раној фази.

Премашивање „Хабловог“ рекорда

У новембру, међу за сада последњим подвизима „Веба“ је и откривање све више галаксија које су раније биле скривене од наших погледа, укључујући и једну која се формирала само 350 милиона година након Великог праска.

Астрономи су тада потврдили да је новооткривена групација звезда најстарија и најдаља до сада пронађена, чиме је премашен рекорд телескопа „Хабл“ који је снимио галаксију стару 400 милиона година.

Крајем новембра, телескоп је снимио и детаљан молекуларни и хемијски портрет далеке планете, што је још један „поглед ближе“ заједници егзопланета.

Овај „врући Сатурн“ је била једна од првих егзопланета које је телескоп „Веб“ испитивао када је започео своје редовне научне операције „надгледања“.

Нови подаци пружили су први знак да у атмосфери егзопланете има сумпор-диоксида, молекула произведеног хемијским реакцијама које су покренуле звезда домаћин планете и њена високоенергетска светлост. На Земљи се заштитни озонски омотач атмосфере ствара на сличан начин од топлоте и сунчеве светлости у фотохемијској реакцији.

By Iva

Iva Stričak is the main author and chief editor at gamedealers.net. She’s the main engine and the glue that holds this group of experienced writers and gambling aficionados all together.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *