Tornado i uragani na planeti Zemlji deluju moćno, ali nisu najstrašnije vremenske (ne)prilike koje postoje u Sunčevom sistemu. Mnoge planete koje imaju neku vrstu atmosfere imaju i neke vrste oluja, koje su najčešće u oblicima ciklona i anticiklona. Jedna takva oluja krasi najveću planetu Sunčevog sistema, Jupiter, i poznata je kao Velika crvena mrlja. Možda najpoznatija zato što već vekovima divlja na “gasnom divu”, ali nije jedina. Ono što je zajedničko za većinu njih je da naučnici ne znaju kako ni zašto nastaju.

Ovo su najlepše i najstrašnije oluje našeg prelepog Sunčevog sistema.

Mars – oluja koja prekrije celu planetu

Izvor : NASA

Pojava koja je najčešća na Marsu je velika peščana oluja, koja je nekada toliko moćna da može da se primeti sa Zemlje. Mnoge velike peščane oluje se dese više puta godišnje, ali ona koja zahvati celu planetu se javlja na svakih nekoliko godina. Tako su naučnici zabeležili jednu 1971, 1977, 1982, 1994, 2001, 2007, 2018. Iako one prave problem za funcionisanje rovera koji su na Marsu, nisu do sada ništa uništile ili značajno oštetile pošto vetrovi dostižu “samo” 100 kilometara na sat, što je skoro upola manje nego uraganski vetrovi na Zemlji.

Pored ovih peščanih oluja, naučnici su zabeležili nekoliko puta da se formirao ciklon na severnom polu. Jedan od njih je primećen 1999, sastojao se od tri prstene oblaka oko crnog “jezgra” i postojao je samo nekoliko sati. Bio je masivan (širine oko 320 kilometara) i podsećao je na oluje koje se formiraju na polovima Zemlje.

Jupiter – oluja koja traje četiri veka

Jupiter – div među planetama, ali nedovoljno velik da, iako je sačinjen od gasova, bude zvezda.

Izvor : NASA

Površina Jupitera prekrivena je vrtlozima, a većina su anticikloni što znači da se okreću u suprotnom smeru od rotacije planete. Mnogi su se pojavljivali i nestajali tokom godina, ali jedna oluja je tu već preko 350 godina. Radi se o Velikoj crvenoj mrlji, koja je dobila ime po neobičnoj boji u svom središtu. Nalazi se na južnoj hemisferi i prvi put je njeno postojanje zabeleženo davne 1635. Ona se pomera duž planete, ali nikada ne nestaje. Naučnici veruju da je to najveća oluja Sunčevog sistema, pošto je širine 24.000-40.000km, i duga oko 14.000km. Toliko je velika da u njoj mogu da se “smeste” dve ili tri Zemlje. Naučnici su primetili da se smanjuje, i veruju da će postati okrugla oko 2040, mada oko toga ne postoji saglasnost. Takođe, neki izražavaju sumnje da li će ona još dugo postojati, pošto je primetno da se smanjila. Prema nekim izvorima, Velika mrlja će “živeti” još nekih 20 godina pre nego što konačno nestane.

Naučnici veruju da na ivicama vrtloga vetrovi duvaju i do 432 km/h što je daleko više nego ikada zabeleženo na Zemlji. Nisu sigurni zašto je središte crveno, ali veruju da se radi o različitim organskim molekulima koji se nalaze u oluji. Zanimljivo je i da ona menja nijansu crvene, pa nekada bude skoro bela sa nijansom rozikasto crvene boje, a nekada je vatrenocrvena.

Svakako je jedna od najkopleksnijih i najmisterioznijih pojava Sunčevog sistema.

Saturn – gromovi parali nebo osam meseci

Izvor : NASA

Jedna od najpoznatijih oluja na Saturnu su Velike bele mrlje. Radi se o prolaznim ali masivnim atmosferskim pojavama. Najčešće se javljaju na severnoj hemisferi, u zoni koja je označena kao “olujni prolaz”. Misterija je zašto se većina oluja dešava baš u ovom delu planete. Jedna od najvećih zabeleženih desila se 2006, bila je duga 8.000 kilometara, sa vetrovima brzine i po 550 km/h. Saturn drži rekord za najdužu zabelezenu oluju sa gromovima u Sunčanom sistemu, pošto je zabeleženo da su gromovi parali njeno nebo više od osam meseci.

Titan – oluje od metana

Izvor : NASA

Titan je Saturnov satelit, veoma sličan Zemlji. Ima značajnu atmosferu i veliku količinu tečnosti na svojoj površini, pa su i oluje slične onima na Zemlji. Samo što umesto vode, na Titanu glavni “sastojci” tih oluja su metan i etanske tečnosti. Primećeno je da se svake zime javljaju oluje na južnom polu koje opet podsećaju na one koje se javljaju na Zemljinim polovima.

Uran – miran dok ne “poludi”

Izvor : NASA

Uran je toliko dalek od Zemlje da naučnici imaju jako malo podataka o tome šta se dešava na njegovoj površini. Dugo se smatralo da je to mirna planeta bez značajnijih atmosferskih pojava, ali u poslednjih nekoliko godina zabeleženo je nekoliko oluja koje pokazuju da je podjednako “zanimljiva atmosfera” i na Uranu. Habl teleskop je 2006. uslikao Uranovu tamnu mrlju, koja je anticiklonska oluja slična onim koje mogu da se vide i na drugim planetama. Ove oluje su sezonske i javljaju se iznenada, ali i brzo nestanu.

Neptun i njegovo “oko čarobljaka”

Izvor : NASA

Neptunova Velika crna mrlja je vrtlog veličine planete Zemlje koji je Vojadžer primetio 1989. Ovo je oluja sa najjačim vetrovima zabeleženim u Sunčevom sistemu, otprilike 2,400 km/h. Kada je Habl “bacio” pogled na ovu planetu 1994, crna mrlja je nestala ali naučnici veruju da oluja možda i dalje besni u nižim slojevima atmosfere.

Mala crna mrlja koja se zove još i “čarobnjakovo oko” zbog svog oblika koje podseća na ljudsko oko je još jedan vrtlog koji je primetio Vojadžer kada je prolazio pored ove planete. Ni ona nije postojala 1994, kada je Habl poslednji put uperio svoj pogled ka ovoj planeti.

Vredni pomena su i Polarni vrtlozi Venere, gde postoji jedan dvostruki vrtlog na njenom severnom polu. Kako je nastala ova oluja nije poznato, ali primećeno je da stalno menja svoj oblik. Približno je veličine Evrope. Dva slična vrtloga primećena su i na severnom polu 1979, ali nisu detaljnije istraženi.

Dok Merkur ima izuzetno tanku atmosferu gde se ne dešavaju oluje poput onih na zemlji, naučnici su primetili da tu planetu krasi jedna specifična pojava. Radi se o “magnetnim tornadima”, koje je NASA prvi put primetila 2008. godine. Radi se o izvitoperenim magnetnim poljima koje povezuju Merkurovo magnetno polje sa svemirom. Uvrnuto, moglo bi se reći.

By Iva

Iva Stričak is the main author and chief editor at gamedealers.net. She’s the main engine and the glue that holds this group of experienced writers and gambling aficionados all together.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.